Nema mi ništa gore od ljudskog nemara prema drugim ljudima. Bilo bližnjima ili nepoznatima. Nije važno radi li se o namjernim ili nenamjernim potezima. Pojedinci koji sebično koračaju zemljom misleći jedino i isključivo na sebe i zadovoljavanje svojih potreba i želja mi toliko idu na jetru da se to riječima opisati ne može… ili možda može.

Odmah za početak, meni najomraženija ljudska glupost jest zvanje telefonom u gluvo doba noći. Nebitno je što mi imaš za reći. Je li netko umro,  jesi li pijan/a, pao je dobitak na lotu… nebitno je. Ne zovi me u dva ujutro. Nikada i ni zbog čega. Jer u trenutku kada u snu čujem zvonjavu mobitela ja automatski pomislim da je umro netko meni drag. Ovakve stvari mi nisu smetale kada sam imala 15 godina. Ali samo zato što tada nisam ni imala mobitel. Danas mi smetaju. Smatram to neprimjerenim i krajnje sebičnim činom. Reći ćeš mi sutra, ne stresiraj me bezveze. Ni ako ti umireš. Jer ako uspiješ nazvati mene možeš jednostavno i sam/a nazvati hitnu.

Ne stavljaj svoj duševni teret na moja pleća, posebno ako ti ne mogu pomoći ili ako odbijaš pomoć. Iznimno je sebično povjeriti nekome neku mračnu tajnu samo da bi sebi olakšali savjest. Mislim da ovo čak ima potencijal za referendum i uvođenje u Ustav.

Ne smaraj me banalnim pričama ako vidiš da sam u žurbi/rastresena/umorna. Ne sluša mi se kakav sendvič sebi praviš, zašto je Edamer bolji od Gaude, kako pravilno otvaraš staklenku krastavčića i koliko ti je živce digla omražena kolegica. Ne kradi mi dragocjeno vrijeme samo zato što nisam još toliko nepristojna da ti ovo kažem u lice i pošaljem te u …smokve. Nije problem u dosadnim temama o kojima melješ već u tome što bi komunikacija trebala biti obostrana, u smislu da malo pričaš ti, a malo ja. Nitko ne želi slušati samo ja, ja, ja i još malo mene.

Ugasi cigaretu do kraja. Ok, pušiš. Pušim i ja. Možda umremo od raka pluća, možda ne. Nije ni važno. Ako pušiš cigaretu nemoj je samo nježno gurnuti u pepeljaru i odlepršati. Ugasi to smeće. Da ti objasnim: ako ne ugasiš cigaretu ona će nastaviti goriti i nakon tvog odlaska. Izgorit će do kraja. A na kraju je filter. Filter bolesno odurno smrdi ako gori. Razumiješ? Samo je ugasi. Nije toliki problem. I vrati mi moj upaljač. Deseti po redu.

Ne kontaktiraj me ako ćeš me nakon minute usiljenog razgovora o nadolazećoj kiši zamoliti da ti iduća dva tjedna čuvam kuju pitbulla koja se tjera. Ne javljaj se samo kada ti treba usluga. Koju nikada ne vratiš. Nemoj se javljati uopće. Neugodno mi je u tvoje ime kada radiš takve stvari.

Ne gasi mi bojleeeer! Za mene je ovo najveći nedokučivi fenomen nemara modernog doba. Slučajno gašenje prekidača za bojler. Pa je*emu život. Pored vrata kupaonice obično stoje tri prekidača. Iznad svakog od njih stoji crtežić onoga što taj prekidač aktivira i isključuje. Pali-gasi. Gore-dolje. Još nije jasno? Evo ti ispod slika retro tipa kupaonskih sklopki. Ovakvi su kod mojih doma. Ja imam one moderne.

Uglavnom, vidiš, fino je nacrtano. Svjetlo, pa grijalica i na kraju bojler koji je čak i na slici upaljen iako prekidači nisu ni spojeni na zid. Kada izlaziš iz tuđeg kupatila (jer u svom znaš kako stvari funkcioniraju i tamo ti je stalo do toga da ima tople vode), promotri prekidače i ugasi samo onaj na kojemu je nacrtana žaruljica. To ti je svjetlo, šteta je da ostane raditi dok nitko nije unutra. Bojler ne diraj. Jer nema tople vode ako ga ugasiš.

Ne ponašaj se k’o majmum u autu. Ne liži divovski king dok voziš. Ne drobi na mobitel dok voziš. Ne šminkaj se dok voziš. Ne svađaj se sa suputnikom dok voziš. Ne vozi dvadeset na sat jer za tri kilometra skrećeš desno i je*e ti se. Ne vozi 100 na sat tamo gdje nije dozvoljeno. Postoji razlog zašto je tako. Ubit ćeš nekog i uništit ćeš brojne živote ili ćeš ubiti sebe i svoju familiju uvaliti u čemer i nepredviđene troškove. Kakogod. Sebično je.

Pokupi govanca iza svog peseka. Pokupi ih! Sladak ti je pas buci buci, sve je to divno, pokupi za njim. Gade mi se ulice grada minirane psećim govnima. You don’t own this town. Može vas biti sram. Fuj, odvratno.

Ima još pun kufer ovih svakodnevnih sebičnosti za nabrajati, ali prisjelo mi je malo, stoga, sebičnjaci, nastojte prihvatiti činjenicu da svijet nije stvoren samo za vas i počnite koristiti barem zdrav razum, ako već srce nemate.


Svaki četvrtak čitajte kolumnu Ja nisam odavde u kojoj će vam naša novinarka uz dozu humora, ali i ruganja, pisati o svojim mislima, životu, a možda i o bananama.